Damned Partizan

Iz ličnog ugla

Zašto Partizan!?  Koliko puta smo čuli ovo pitanje svi mi kojima  crno bele boje predstavljaju sve u životu? Da, bezbroj puta. To glupo pitanje na koje se ne može dati skroz smislen i jasan odgovor. Ili možda može?

Svaki čovek  se kroz odrastanje  i sazrevanje  pronalazi, traži smisao, bori se za  svoje mesto pod suncem…Prolazi kroz razne životne faze. Ali ne, ovde nije reč o jednoj od tih “faza”, ovde je reč o bezgraničnoj ljubavi, smislu/načinu života, fanatizmu.

O tom prokletom Partizanu. Prokletom klubu koji od svog osnivanja pa do dana danas pruža najveće amplitudne promene i rolerkostere emocija svojim “fanovima”, bolje rečeno svojoj armiji  do smrti vernih navijača. Fanatizam i slepu ljubav prema Partizanu mogu jedino objasniti kao odnos slepog vodje iz dela Radivoja Domanovića i njegovih opsednutih, “zaslepljenih” sledbenika. Mi, prokletnic-pratimo ga kao senka, jer… I NA MESECU DA IGRA, ČAK I TU ĆU BITI JA!

Vi, koji čitate ovo verovatno ćete znati zbog čega kažem da je Partizan proklet klub. Za one neupućene – kojih nije mnogo, jer takvi teško da će čitati ovo haha-odgovor je prost. Mi prokletnici ne biramo Partizan, on nam se sam nekako nametne. Nestabilan, nestalan, nesavršen  klub kakav je Partizan je utočište za naš baš takve. Sve ovo daje savršenu esenciju  nesavršenosti,  a minus i minus daju plus, odnosno savršenu sinergiju.

Da ne dužim… mnoštvo ispreplitanih razočarenja i srećnih trenutaka nama  pruža  baš taj Partizan, ono što neko ni ne doživi za ceo svoj dosadni, šablonski život. Umesto zamene za realni život, nama on zaista  predstavlja život.

Iako su naši prokletnički dani sačinjeni od trilinga bromazepam-diazepam-Partizan, nije nam baš uvek lako al’ je uvek lepo biti sa njim.  MRZIM SEBE, VOLIM PARTIZAN!

2 razmišljanja na “Damned Partizan

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.