Kada u jednoj krajnje religioznoj, katoličkoj sredini jedan čovjek dobije status božanstva, to dovoljno govori o njegovoj veličini i značaju za te ljude. Posebno ako se uzme u obzir da je riječ o sportisti, fudbaleru. Diego Maradona je u Napulju mnogo više od predmeta obožavanja. Diego je u tom gradu postao i ostao veći i […]
Nastavi čitati
Leto 1986. prvo za mene svesno Svetsko prvenstvo u fudbalu kog se sećam od prve do poslednje utakmice. Kako reprezentacija države u kojoj sam tada živeo nije nastupala na prvenstvu isto sam mogao da pratim bez nervoze. Bila je gomila dobrih ekipa, tako da je bilo pravo uživanje gledati svaki minut. Kako sam pred početak […]
Nastavi čitati
Dok stavljam vodu za kafu pokušavam se sjetiti kad sam zadnji put imala ovoliku tremu. U glavi vrtim sve te neke bitne momente, koji su bili popraćeni enormnom količinom treme, mada za sebe mogu reći da nisam neki tremaroš. Trema od kojekakvih ispita, razgovora za posao, vjenčanja mojih najboljih prijateljica, izlazaka sa frajerima. Nijedna kao […]
Nastavi čitati
Koliko puta ste odgledali utakmicu omiljenog vam tima i rekli “Brate, zajebi, ne mogu više, skratili su mi život za 10 godina.”? Znam, i ja isto. I opet, jebao me pas, bar dva sata pred svaku utakmicu krećem da cupkam nogama, grizem ovo malo noktiju na rukama što imam i željno iščekujem prvi sudijski zvižduk […]
Nastavi čitati
Pošto je život čudesan splet događaja, kojima se ne nadamo ni u najluđim snovima, sticajem okolnosti 2000 i neke godine, opet sma otišla u isti restoran gde sam već srela Vladicu Kovačevića, a gde je Gica bio stalni gost. Tog dana, negde u vreme ručka, doživela sam jedan od najdirljivijih susreta u svom životu. Taj […]
Nastavi čitati
QPR Ova tri slova pojam su svakom navijaču Partizana bez ikakvih dodatnih objašnjenja. Queens Park Rangers, klub sa zapada Londona, bio je rival mom Partizanu u drugom kolu Kupa UEFA 1984/85. Prvog meča u Londonu, igrao se na Arsenalovom Highbury-u, se sjećam kao kroz maglu, a možda samo i umišljam da se sjećam bilo čega. […]
Nastavi čitati
Izgubljen. Pogubljen. Zbunjen. Rastrzan. Baš kakav je i moj Partizan. Košakraški klub se nalazi verovatno nalazi pred provalijom. Porazi se ređaju, dugovi gomilaju. Šćepo je smenjen, ali problemi ostaju. Vučićev hemoroid Ostojaah maže oči lakovernim navijačima. Upražnjena klupa velikana evropske i svetske košarke čeka nekoga ko će sesti na nju. Klupa je vrela i predstavlja […]
Nastavi čitati
Davno je nešto u meni umrlo. U tom periodu ličnog crnila jedino čemu sam se radovao bio je Partizan, ma koliko sjajan bio ili koliko očajno izgledao. Bio sam tu. On je bio tu. Bilo mi je lakše… Sad kada je zabranjeno biti pored njega, a u njemu se dešava šta se dešava, malo sam […]
Nastavi čitati
Davne 1962.god. decembra meseca, moj otac je službeno otputovao na mesec dana u Atinu zbog sklapanja jednog velikog posla za svoju firmu u kojoj je radio. Poveo je sa sobom moju majku i mene. Ja sam tada bila devojčurak od osam godina. Ukrcali smo se u prvu i jedinu karavelu koja je kupljena u Jugoslaviji. […]
Nastavi čitati
Kako biste opisali ljubav prema klubu za koji navijate? Kako bi ocenili ljubav prema klubu od 1 do 10? Koliko vas puca adrenalin kada vaš tim izvodi penal na 0-0 u 93. minutu protiv ekipe koja se bori za opstanak, a koliko vas puca kada je penal za ulazak u Ligu Šampiona? Koliko ste se […]
Nastavi čitati