Ponovo radi lift!

Analiza

Vratila se sigurnost u reketu kako u odbrani tako i u napadu povratkom Vila Mozlija, skokovi su bili na svom mestu, organizovaniji i tvrđi smo bili u odbrani, iako rezultat i primljenih 86 poena ne govore tako. Napokon se videlo dobro preuzimanje i pokrivanje spoljnih pozicija. Unics kao i u prvoj utakmici šuterski raspoložen, ali za razliku od utakmice u Rusiji, ovu smo bili i mi, pre svega zahvaljujući raspoloženom Pejdžu, a nije da i drugi nisu imali svoj doprinos. Dangubić nije srljao kao što je imao običaj, Zagorac je pogađao svoje otvorene šuteve, a tečnost u napadu i dobra organizacija se vidi dolaskom Filipovskog. Slovenac (i dalje ne verujem da je čovek Slovenac) je uspeo za nedelju dana da podeli poslove onako kako bi i trebalo da bude, a da ne izgledamo kao grupa građana na terenu. Momci nisu zaboravili da igraju košarku, a nisu ni psihološki pali, što je još bitnije. Svetlost na kraju tunela se vidi.

Kada smo kod svetlosti, da se osvrnem malo više na Pejdža. Na jučerašnjoj utakmici je bilo više izgrađenih akcija za njega nego na svim utakmicama ranije kada nas je vodio Šćepanović. Vidi se da je Sašo gledao “kasete” od prošle sezone i kakav arsenal u svojim rukama poseduje naš diskretni sinoćni heroj. Samopouzdanje se vratilo, na momente se video pogled ubice koji smo mogli da vidimo kod retkih šutera koji su igrali kod nas.

Najbitnija karika u lancu Partizana koja je falila se videla sinoć. Jedan skok u napadu, drugi, zakucavanje, jedna blokada, druga. Will Mosley, The Human Elevator is back. Posle druge blokade bekovi nisu smeli da krenu na ulaz jer bi im poslao loptu Željku Obradoviću u ruke koji je sedeo pored Pošumljenog u loži. Ajd’ zajebi se pa kreni opet na ulaz, lutko! Ove je opet išao šut, ali kao već rekoh, imali smo i spreman odgovor u vidu dvostrukih blokada i otvorenih šuteva za Pejdža koji je bio raspucan.

Nekim nepromišljenim potezima smo utakmicu uveli u dramu, ali zar mi umemo drugačije? Na kraju, onaj koji im je dao loptu za smanjenje razlike sa 8 na 3 za 10 sekundi je i rešio na kraju. Rašon Tomas. Od njega se tek očekuju bolje partije, tako da mislim da za nas nema zime u narednom periodu.

Da ne zaboravim na često osporavanog Radeta. Burazeru, samo tako nastavi, kidao si u odbrani, napad ti je napokon bio kako valja! Naterao si nas da ućutimo i daće Bog da te povrede zaobiđu, a mi da nastavimo da ćutimo!

Sledeći je Huventud, već sutra, da završimo i to i uđemo u mirnu luku za prolaz dalje, a posle borba za višu poziciju. A, onda idu cigani ludaci. Svi znamo šta bi Miša rekao sa sve lupanjem o pult crno belog butika.

Jedna od tri bitne utakmice je dobijena. Po meni i najbitnija. Znači za samopouzdanje igrača, a bogami i mi smo se opet uspalili. Miriše mi na onaj Partizan od zimus.

 

 

Zaključak-na krilima raspucanog Markusa i na krilima letećeg Moa dobismo tesnu, ali jako bitnu utakmicu u grupi A Eurokupa. Partizan – Unics 89-86.

 

1 od 3. Idemo dalje.

LET'S GO FUCKING MENTAL

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.