Halo uprava, da li se čujemo?

Analiza

Prolazi četvrta sezona otkako je naš voljeni klub osvojio poslednju titulu. Nažalost, i u ovoj aktuelnoj, Partizan je još jednom rano ispao iz borbe za titulu. Kao i uvek, cenu je platio bivši trener, a pitanje vremena je kada će i aktuelni trener da ode ili da bude smenjen. Verovatno, da živimo u nekom normalnom društvu, najveći krivci bi otišli kada bi videli da ne ide, ali oni iz nekog inata (čitaj finansijske dobiti) i dalje ne žele da napuste klub. Da funkcioneri, političari i ostale rukovodeće strukture na ovim prostorima nemaju trunku blama i osećaj za odgovornost kad nešto krenu da vode u propast uverili smo se mnogo puta uz čast pojedincima, tako da ne treba da ne čudi ni ravnodušnost sadašnje vladajuće struture u fudbalskom klubu.

Ono što nas, obične smrtnike i navijače kluba crno-belih boja najviše brine, to je budućnost kluba. Aktuelna uprava godinama ne pokušava da nađe način da klub preživi teška finansijska vremena. Kako zbog političkog stanja u državi, tako i zbog novonastale situacije izazvanom koronavirusom. Koncept oko toga je postojao u glavi bivšeg trenera Save Miloševića i najviše zahvaljujući njemu klub je uspeo po gruboj proceni da inkasira oko 25 miliona evra od transfera igrača. Nažalost, u timu ima sve manje igrača koji bi mogli da imaju veću od sadašnje vrednosti jer nema ko sa njima da radi, a i pitanje da li bi uopšte bilo mladih igrača, sem onog najvrednijeg, Fiće Stevanovića, da ne važi ovo novo pravilo za mlade igrače. Još frapantnija činjenica je da slabim igrama Partizana, opada cena pojedinim igračima koji su bili interesantni stranim klubovima.

Sve ove stvari povećavaju dug Partizana koji je za vreme ove uprave dostigao ravno 31 milion evropskih novčanica (zaključno sa 21.12.2019.). Ono što je brinulo navijače Partizana je bilo da dug ne naraste kao našem najvećem rivalu, ali nažalost ide se ka tom smeru. Još je gore što pored ovakvog duga pojedinci iz uprave i dalje se bahate prisvajanjem novca iz kase i reketiranjem igrača tako što im uzimaju procenat od plate. Tu su i neki poslovi sa menadžerima koji su postojali i pre ove uprave, a koji idu na štetu kluba. Najtužnije je što, kad neki igrač ode iz kluba, mora da oprašta dug prema klubu. Neki su čak i stradali zbog toga kao Bojan Ostojić pre dve godine kada nije hteo da oprosti pare koji su mu ljudi iz uprave dugovali.

U svom ovom ludilu najviše brine to što ćute neki bivši igrači i legende. Neki su uhlebljenje našli u Fudbalskom savezu Srbije, drugi uživaju u onome što su zaradili i izgleda ih ne zanima to šta se dešava sa klubom koji im je obezbedio finansijsku dobrobit do kraja života, dok su treći pokušali da naprave nešto, ali su to platili tako što su otišli ili bili najureni.

Najgore u svemu ovome je što se kao dežurna sekretarka javlja čovek koji je Partizan odveo na 20 miliona evra duga i koji je menjao trenere kao na traci. Taj isti je uspeo da prodaje igrače na prvu ponudu, da klubu ugase grejanje i kao najveći skandal da EPS ugasi struju za vreme odigravanja utakmice sa Arsenalom u Ligi Šampiona.

Oasim toga, uprava ili neki njeni članovi vode stalno neke besmislene ratove koji ne daju rezultate. Najpre onaj protiv saveza, zatim sa našim najvećim rivalom, pa i sa pojedinim njihovim igračima i bivšim zaposlenima u našem klubu. Sve ovo možda ne bi bilo apsurdno da postoje rezultati na terenu, ali budući da ih nema, ovim potezima nevešto pokušavaju da zamažu oči navijačima.

Ljudi koji su dovedeni da unište klub su i dalje tu, bez odgovornosti i bez trunke stida za ono što rade. U vreme kada možemo da osvojimo titulu, dok su ovi sa druge strane brda u velikoj rezultatskoj krizi, ne koristimo priliku zbog trojanskih konja na čelu kluba. Najgore je što klub ne može da bude privatizovan, jer se koristi za kriminalne svrhe razno-raznih ljudi, a najviše onih na čelu države. Sat otkucava, a vremena je na žalost navijača sve manje.

Halo uprava, da li se čujemo? UPRAVA NAPOLJE!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.