Duplo kolo Evrokupa, drugi deo

Analiza

Danas u 20 i 30 u Halu Sportova odnosno Halu Ranko Žeravica na megdan dolazi ekipa Huventuda iz Badalone.

Kada pročitam ili izgovorim Huventud padaju mi na pamet samo lepe stvari. No, nije sada mesto da se piše o trojci za pobedu koju je protiv Huventuda postigao naš Aleksandar Đorđević 16. Aprila 1992. godine u dvorani Abdi Ipekči (koja doduše više ne postoji) u Istanbulu za pobedu Partizana od 71-70.

Dakle, Huventud je ekipa koja je ovom pandemijom doživela procvat. Prošle godine ih pamtimo kao tim bez rominga koji van svoje hale ne može nikoga da pobedi, sada su lideri naše grupe sa skorom 5-1 (prvi poraz pretrpeli od već uveliko prežaljenje ekipe Bašakčehira i to kod kuće).

Pobedili su nas na otvaranju sezone, reklo bi se možda nezasluženo ali pošto sam objektivan reći ći da su 100% nezasluženo pobedili. Okej šalu na stranu, meč kojim smo otvorili ovogodišnje takmičenje ukazao je na problem ove ekipe da zatvori utakmicu. Dvojkom Nemanje Gordića na 4:19 do kraja treće četvrtine vodili smo tada maksimalnih 15 razlike (46-61) i za preostalih 14:19 minuta vremena uspeli smo da postignemo samo 21 poen a primili 39, kranji rezultat je bio 85-82 za domaćina. Opet kažem neću jadikovati nad tužnom sudbinom iz te utakmice, nije ni prva ni poslednja koju smo diskutabilno izgubili.

Sada je sve drugačije. Mi smo drugačiji. Energija je ponovo tu (ako mislite da nije pogledajte Sašovu proslavu posle pobede nad Uniksom), ponovo vlada ona euforija kao kada je tek došao Trinkijeri. Vidi se trenerov pečat ali se i vidi da je potrebno vreme da se sve posloži kako treba. Meč protiv Huventuda i pobeda može biti ključna za prolaz dalje u top 16.

A sada da se pozabavimo malo više njima. Oni su zbog situacije sa koronavirusom u utorak protiv Bašakčehira igrali bez 4 vrlo bitna igrača (Nenad Dimitrijević, Ante Tomić, Pau Ribas i Arturs Žagars) i izgubili prilično lagano 77-87 i to na svom terenu.

Igra:

Igra im se sastoji od pikenrola koji zavrte obično Dimitrijević, Ribas, Žagars ili Feran Basas na samom početku napada pa iz toga traže ili otvoren šut ili pas na centra koji rola prema košu. E sad ako ta primarna opcija ne uspe ide se na niski post konkretno na Antu Tomića koji odatle ili završava napad ili baca povratni pas za 3 ili pas za lake poene na obruču.

Igrači:

Igračima kao što su Pau Ribas i Ante Tomić neću puno pisati jer svi znate ko su, koliko su iskusni i kako su „namazani“. Pozabaviću se ostalima.

Mladi Dimitrijević, koga lično priželjkujem kod nas već dugo, je makedonski reprezentativac koji je prošle sezone eksplodirao i nastavio u tom ritmu i sada. Beleži 13.4 poena uz 4.4 asistencije po meču.

Feran Basas je iskusni španski plejmeker kojem je ova sezona debitantska u evropskim takmičenjima i pokazao je da može itekako da igra na ovom nivou. Beleži prosečno 7.5 poena uz 6.7 asistencija i najbolji je asistent ekipe.

Šon Doson, izraelski bek koji se vraća iz povrede protiv nas će odigrati treću utakmicu u Evrokupu ove sezone.

Ćabi Lopez-Arustegi, 200 cm visoko krilo dete kluba koji je na 4 utakmice ove sezone zabeležio prosečno 12 poena uz 5.3 skoka po meču uz šut od 66.7% za 2 i 42.9% za 3.

Zatim na poziciji 4 se nalaze dve odlične visoke stretch četvorke u vidu „slovačkog Baneta Đekića“ Vladimira Brodžijanskog koji beleži 12.2 poena po meču uz  šut za 3 od tačno 40% i kanadsko-irski krilni centar Konor Morgan koji beleži prosečno 11.2 poena po meču.

Na poziciji 5 nalazi se još mladi švedski centar Simon Birgander koji je dobro iskoristio šansu ove godine i beleži 6.8 poena (63.3% šut za 2) uz 6.3 skoka. Jedina boljka mu je šut sa slobodnih bacanja tako da što češće da je posećuje.

 

Skromno mišljenje autora o načinu da se pobedi Huventud:

Vrlo verovatno da ako ova Dimitrijević, Ribas, Žagars i Tomić nisu igrali u utorak neće igrati ni danas, mada ko zna.

Ali ako bude igrao Tomić moraće da igra i Erik Mika. Tomić zbog svoje konstitucije ali i godina (217 cm i 33 godine) nije brz kao nekad i pristojan šut sa poludistance koji Mika poseduje bi ga izvukao van reketa i time omogućio našim bekovima nešto lakši prolaz ka obruču. Uz to bez obzira da li je primljen koš ili ne, napad na nepostavljenu odbranu Huventuda je ključ pobede jer opet kažem Tomić nije brz kao nekada da bi mogao da stigne našeg Kodija. Naravno ponavljam ovo sve ako Tomić bude igrao. Ako ne bude igrao Tomić ekipa Huventuda je značajno slabija i verujem da pristup igri i energija kao protiv Uniksa biće dovoljni za pobedu.

 

Za kraj samo da napomenem da je sve napisano lično mišljenje i viđenje jednog košarkaškog fana koji utakmice Partizana ne može objektivno da iskomentariše i čije mišljenje ni u kom slučaju ne mora biti tačno.

Poruka za sve:

SVIM SRCEM UZ PARTIZAN!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.